Verski turizam, odnosno religijski turizam jeste jedna od najstarijih grana turizma. Iako je postojao još u stara vremena, u doba antičkih civilizacija, ovaj vid turizma i putovanja danas postaje sve popularniji.

Laganim, ali sigurnim koracima, religijski turizam, kao oblik pokloničkih putovanja, sve je prisutniji na svetskom, evropskom, ali i srpskom tržištu. Imajući u vidu ekonomski potencijal verskog turizma, u sve većoj meri mu se poklanja pažnja u cilju promocije ove forme turizma.

Najveća i narasprostranjenija religija na svetu danas je hrišćanstvo koje broji više od 2.3 milijarde vernika. Nakon toga sledi islam sa skoro 2 milijarde pobornika. Potom slede i druge poznate religije kao što su hinduizam, budizam, judaizam, sikizam i druge. Svaka od navedenih religija ima svoja pravila, običaje, kao i sveta mesta koja obilazi, odnosno posećuje više miliona turista na godišnjem nivou. Ovo je jedan od glavnih razloga zbog čega u verski turizam treba znatno više ulagati, sa ciljem što većeg razvijanja njegovog potencijala.

Kao što smo istakli, verska putovanja i hodočašća bila su organizovana još u najstarijim periodima ljudske istorije. Recimo, u drevnoj Grčkoj ljudi su putovali ka svetilištima Zevsa na Olimpiji ili Apolona u Delfima. Pored ovih panhelenskih (svegrčkih), postojala su i svetilišta na lokalnom nivou (polisi). Iako je u praksi uvreženo i prihvaćeno postojanje verskog turizma, u teologiji se o ovom pojmu ne priča sa oduševljenjem. Prema pojedinim napisima, katolička i islamska teologija smatraju da bi se usvajanjem verskog turizma prihvatio stav da vera može imati i neku drugu svrhu i smisao, a da to nije religiozni.

Šta je verski turizam?

Pri svakom od navedenih verskih putovanja, cilj je uvek bio jedan, a to je jačanje i produbljivanje verskih osećanja. I upravo je to svrha verskog turizma. Dakle, verski turizam se bazira na poseti određenim lokacijama, odnosno religijskim lokalitetima, destinacijama i atrakcijama. Svrha ove posete nije puki obilazak tog mesta, već angažovanje verskog turiste u jačanju njegovog osećaja vere.

Prema tome, bilo koja vrsta religijskog, odnosno verskog turističkog putovanja mora da bude motivisana i religioznim razlozima. Neretko se u praksi dešava da se religiozni turizam i ne može baš tako lako definisati. U suštini, u religijski turizam ulaze sve one aktivnosti verskog turiste kojima on ispunjava svoje duhovne potrebe, a koje proističu iz njegovih verskih ubeđenja i opredeljenja. Treba naglasiti da sveta verska mesta i objekte posećuju i drugi turisti, ali oni se ne mogu nazvati verskim turistima. Kada turista određeno versko mesto posećuje nezavisno od svojih religioznih osećanja, tu ne govorimo o verskom, već o kulturnom turizmu.

Kulturni turizam ima sličnosti sa verskim turizmom, ali ove dve vrste turističkih kretanja nisu isto. Glavna razlika se ogleda u nameri posetioca. Ako turista posećuje versko mesto radi saznavanja i mogućnosti da nauči nešto više o drugoj religiji, kulturi i običajima, onda govorimo o kulturnom turizmu. S druge strane, ako posetilac ide na put ka verskoj destinaciji radi učvršćivanja svojih verskih osećanja, onda govorimo o verskom turizmu.

Ono što treba istaći da kulturni turizam nije strogo vezan za određene datume u godini. Dok verski turizam uglavnom jeste vezan za određene dane u godini – verske praznike – ili za određene događaje, kao što su sahrana pape ili patrijarha.

Ko su, zapravo, verski turisti?

Sigurno se i vama dogodilo nekada da, iz turističkih razloga, posetite manastir, crkvu ili drugi verski lokalitet. Međutim, to vas ne čini verskim turistom. Kao što smo mogli da zaključimo, verski turista posećuje određeno religiozno mesto koje je značajno za njegovu veru. Dakle, on ima svoje religiozne stavove, on je ubeđen u njih i redovno ispunjava svoje verske potrebe i obaveze.

Postoje različiti motivi njegovog verskog putovanja. Između ostalog, to su učešće u verskim svetkovinama, neposredan „susret“ sa svetim mestom, iskazivanje poštovanja prema nekom svetitelju… Ovde ulaze i poklonjenje moštima svetitelja i očekivanje isceljenja, upoznavanje sa temeljima svoje vere i slično. Sve ove aktivnosti za cilj imaju jačanje njegove vere. Dok, kulturni turista verske atrakcije i lokalitete posećuje iz radoznalosti. Dakle, tu govorimo o edukativnom vidu turizma.

Hodočasnici i duhovni turisti

Postoji više vrsta verskih turista, u zavisnosti od svrhe posete određenom svetom mestu, kao i od samog verskog lokaliteta.

Pre svega, to su hodočasnici, iako većina njih ne smatra sebe verskim turistim. Ali, iz perspektive svrhe njihovog putovanja i pružalaca turističkih usluga, oni to svakako jesu. Hodočasniku su potrebne sve usluge kao i „običnom“ turisti (prevoz, smeštaj, kupovina suvenira, razgledanje…), ali isto tako on deo svog putovanja provodi u ispunjavanju svoijih verskih potreba koje će osnažiti njegova religiozna osećanja. Pored toga, hodočasnici se najčešće kreću u grupama, zbog čega im je neophodna i organizacija prevoza, kako bi putovanje proteklo bez problema. Neka od najpoznatijih hodočašća u islamu su odlazak u Meku i Medinu, odnosno u hrišćanstvu Jerusalim i Sveta Gora (pravoslavlje) i Rim, Lurd, Fatima (katoličanstvo).

Postoje i duhovni (spiritualni) turisti, koji nisu isto što i hodočasnici. Oni imaju empatiju ka različitim religijama, cilj njihovog putovanja jeste lični duhovni razvoj i traženje sebe u spiritualnom smislu. Iako njihova putovanja uglavnom nisu vezana za verske obrede, oni se mogu uključiti u određene religiozne rituale. Najčešće putuju sami, ne u grupama, ali mogu izabrati i hodočasničke ture. Smisao njihovog putovanja je pomirenje duha, misli i tela

Verski turizam i organizovana kolektivna putovanja

Iako, naravno, ponekad postoji želja da se osame na svom putovanju, za verski turizam je karakteristično grupno, organizovano putovanje. Na ovim putovanjima putnici su pripadnici jeste iste veroispovesti, u pratnji duhovnog ili stručnog vodiča. Ovakav turistički aranžman može pružiti ili sama religiozna organizacija ili kompanija koja se profesionalno bavi organizovanim kolektivnim prevozom putnika.

Uvek je dobro u pogledu verskog turizma i organizacije putovanja obratiti se toj kompaniji. Firma specijalizovana za namenski prevoz putnika organizuje kompletnu turu vašeg obilaska svetog mesta. Iznajmljivanje autobusa, odnosno iznajmljivanje minibusa za verski turizam su odlične opcije, jer su ova vozila testirana pre putovanja i redovno servisirana. Pritom, ova vozila takođe pružaju veliki nivo komfora tokom samog putovanja. Vozači su iskusni, profesionalni, poštuju putnike, odlično poznaju saobraćajne propise i puteve. Autobus, odnosno minibus (u zavisnosti od broja turista) prilagođavaju se vašem rasporedu i planu putovanja.

Ne samo da je cilj verskog turizma, kao što smo na više mesta istakli, produbljivanje religioznih osećanja, već je i upoznavanje drugih putnika unutar grupe, kao i jačanje međusobnih odnosa. Ljudi u okviru grupe već imaju identična razmišljanja. To znači da će ova tura putovanje i osećaj vere učinti još dubljim iskustvom.

Najčešći oblik verskog turizma u Srbiji jeste obilazak manastira i crkava. Neke od najpoznatijih destinacija u našoj zemlji za ovaj vid turizma jesu Hram Svetog Save, Ostrog, Studenica, Žiča, fruškogorski manastiri i drugi.

Kada stranac, koji nije pravoslavac, dođe u našu zemlju i ima želju da obiđe manstire i crkve, to ne spada u domeng verskog, već kulturnog turizma. Ali, pravoslavci (naši ili strani državljani) koji obilaze manstire i crkve u cilju jačanja verskog osećaja ulaze u grupu verskih turista. Ovo svakako važi i za sve druge religije. Ali, ne treba unapred razdvajati kulturni od verskog turizma, jer se nikada ne može sa sigurnošću znati cilj nečije posete.

Organizacija obilaska manastira, crkvi i drugih svetih mesta 

Srbija je zemlja poznata po brojnim manastira. Obilje ovakvih građevina, kulturne baštine i verskih spomenika našu zemlju čini jednom od kulturno i verski najbogatijom u celom svetu. I upravo je ovo jedno od naših najvećih blaga i vrednosti, zbog čega u verski turizam u Srbiji i te kako treba ulagati. To je šansa za rastom i razvojem ove turističke grane. Recimo, na teritoriji naše zemlje postoji više od 80 manastira i više desetina crkava koji vekovima unazad opstaju. Da ne spominjemo to da što neki manastiri i crkve izgledaju kao prava i neponovljiva umetnička dela, govoreći o njihovom arhitektonskom stilu.

Iz ovih razloga, kompanija Firby Logistic često vrši i organizuje kompletne ture za verski turizam. U zavisnosti od broja turista, nudimo vam iznajmljivanje autobusa, odnosno iznajmljivanje minibusa. Naša vozila imaju najsavremeniju opremu, a sem toga se redovno servisiraju. Zahvaljujući tome, naša vozila će vam pružiti maksimalan osećaj bezbednosti i komfora za kompletni užitak tokom putovanja. Za vašu udobnost tokom putovanja zaduženi su naši licencirani, obučeni i iskusni vozači koji poznaju više jezika. Vozila izdajemo po veoma povoljnim cenama.

U saradnji sa našim partnerima, odnosno turističkim agencijama, u stanju samo da organizujemo obilaske svetih mesta (manastira, crkava i drugih verskih lokaliteta) u vidu jednodnevnog, odnosno višednevnog izleta. Takođe, možemo vam obezbediti i vodiča na stranom jeziku. Za putnike koji dolaze iz inostranstva, organizujemo i aerodromski transfer – od aerodroma u Beogradu, Nišu i drugim gradovima sve do vašeg smeštaja i nazad.

Ukoliko želite miran, udoban i bezbedan prevoz, budite slobodni da rezervišete svoj autobus OVDE, odnosno svoj minibus OVDE. Ako imate bilo kakvih pitanja, ne ustručavajte se da kontaktirate sa nama. U najkraćem roku vam odgovoramo sa veoma pristupačnom i privlačnom ponudom za obilazak manastira po Srbiji, crkava i drugih verskih svetinja na Balkanu.